Uparujemo nestvarno

Vinske priče

Dragi čitaoče, na blogu koji je pred tobom bavimo se istraživanjem vinske kulture na prostoru Balkana. Kroz tekstove, fotografije i video radove pokušavamo da na što kreativniji način prikažemo sliku podneblja u kojem se vekovima ispija vino i stvaraju jedinstvene vinske priče.

Hleb i grožđe  

Veliki je blagoslov na sopstvenoj trpezi poslužiti domaći hleb i grožđe. Zatim, pozvati prijatelje da u jednostavnosti okuse prvobitne ukuse, uparene u prostim zalogajima koji se stapaju u jedinstvenu celinu, i čine savršenstvo. U tradiciji srpskog naroda ovaj par nije nepoznat, i često se za trpezom moglo naći upravo samo to. Ukoliko ste gostima priredili ribu i vino, prava uvertira toj gozbi biće upravo domaći hleb i grožđe.

Gutljaj istorije  

Možda niste na ovaj način posmatrali istoriju, ali pazite drugi put kada budete ispijali vino, možda se baš u njemu skriva nešto neočekivano, neki trag prošlosti, saznanje koje vas može još više očarati, oplemeniti, i pritom isto vino upamtite kao nepresušan izvor nadahnuća. Često vinari, katkad namerno katkad slučajno, nazovu vino prema važnim istorijskim ličnostima. Taj naziv ne samo da postaje moćno ime ekvivalentno vinu u boci, već i dalje prenosi snagu i moć jednog vremena, prostora, i ličnosti….

Cvetanje Tamjanike

Zavrti je lagano u čaši… poput blagog kovitlaca povetarca i pogledaj kako rađa se Žuti cvet. Prinesi i udahni, oseti kako obuzima k’o miris lipa u drvoredu dugom pokraj reke. Osvežava zar ne?! Osvežava poput mirisa poljskog cveća nošenog na blagom vetru u šetnji nepreglednih polja… To je Tamjanika. Ime joj ne može biti lepše, i nosi sa sobom dosta značenja. Svoj put porekla ova stara vinova loza prelazi od Antčke Grčke, preko Francuske, i na srpskom podneblju se rađa u svoj svojoj lepoti. Svetložuto vino kristalne bistrine u vinskoj čaši donosi sa sobom i nestvarni miris zemlje i rađa prizore zelenih vinograda. Oni odmaraju oči dok zatvorene držiš stvarajući novu igru u čaši, iznova prepuštajući se razigranom cvetanju Tamjanike…

Čovek i loza  

Jedna od najstarijih zagonetki jeste ”ko je stariji, koka ili jaje?!”. Jednom sam čuo odgovor kako je koka samo jajetov način da snese drugo jaje. Ovo me navodi na razmišljanje o susretu čoveka i loze, i pitam se ko  je zaista stariji, i ko je kome upotpunio način i stil života, čovek lozi, ili loza čoveku?! Jedno je sigurno, jedno bez drugog mogu, ali zašto, kada njihov susret stvara najlepše darove posvećene Bogu. Izreka kaže kako je vino ”božansko piće”. Božansko je pre svega jer se vino pretvara u krv, i takvo vino, na pričešću, starog čoveka oblači u novog. Ništa od ovoga ne bi bilo da se nisu sreli čovek i loza, koji se kroz vekove propinju gore do Neba, ne bi li prineli kao žrtvu ono najbolje…

Francuska loza ljubi srpsku zemlju – tekst u pripremi

Na grčkom ostrvu Samos od sorte muscat blanc à petits grains pravi se čuveno muskatno vino, a mnogi veruju da je sorta upravo odatle i krenula da se širi po svetu. Naučnici su, naime, utvrdili genetsku vezu te sorte s antičkim pretkom anathelicon moschaton i sva je prilika da su to zapravo iste sorte, što onda i tamjaniku svrstava među najstarije na svetu!

Od muskat blana proizvode se i čuveni italijanski vermut i i blago penušavo slatkasto frizante vino iz Pijemonta Moscato d’ Asti, dok se u Francuskoj koristi za penušavi klaret iz doline Rone. Nije Srbija prepoznata danas zbog sorte Tamjanike, ona je to još pre 500 godina, kada se primila na našem tlu.

Živeli!